Тефсир An-Naas (114) — الناس

قُلْ أَعُوذُ بِرَبِّ ٱلنَّاسِ ﴿١﴾

О Посланиче, реци: Тражим заштиту код Господара људи и Њему се утичем

مَلِكِ ٱلنَّاسِ ﴿٢﴾

Владару људи који чини с њима шта хоће и поред којег нико нема власти

إِلَـٰهِ ٱلنَّاسِ ﴿٣﴾

Ономе који заслужује да се истински обожава, поред којег нико други то не заслужује

مِن شَرِّ ٱلْوَسْوَاسِ ٱلْخَنَّاسِ ﴿٤﴾

Од зла ђавола који човеку доноси ружне мисли када заборави на Бога, а када Га се сети, он се скрије и не долази

ٱلَّذِى يُوَسْوِسُ فِى صُدُورِ ٱلنَّاسِ ﴿٥﴾

Који уноси зле мисли у људска срца

مِنَ ٱلْجِنَّةِ وَٱلنَّاسِ ﴿٦﴾

Он некада буде у виду човека, а некада у виду духа - џинна. Извор: Ел-Мухтесар фи тефсирил-Куранил-Керим