Tefsir An-Naas (114) — الناس

قُلْ أَعُوذُ بِرَبِّ ٱلنَّاسِ ﴿١﴾

O Poslaniče, reci: Tražim zaštitu kod Gospodara ljudi i Njemu se utičem

مَلِكِ ٱلنَّاسِ ﴿٢﴾

Vladaru ljudi koji čini s njima šta hoće i pored kojeg niko nema vlasti

إِلَـٰهِ ٱلنَّاسِ ﴿٣﴾

Onome koji zaslužuje da se istinski obožava, pored kojeg niko drugi to ne zaslužuje

مِن شَرِّ ٱلْوَسْوَاسِ ٱلْخَنَّاسِ ﴿٤﴾

Od zla šejtana koji čovjeku donosi ružne misli kada zaboravi na Allaha, a kada Ga se sjeti, on se skrije i ne dolazi

ٱلَّذِى يُوَسْوِسُ فِى صُدُورِ ٱلنَّاسِ ﴿٥﴾

koji unosi zle misli u ljudska sca

مِنَ ٱلْجِنَّةِ وَٱلنَّاسِ ﴿٦﴾

a on nekada bude ljudske, a nekada džinske vrste. Izvor: El-Muhtesar fi tefsiril-Kur’anil-Kerim