Тефсир Al-Balad (90) — البلد

لَآ أُقْسِمُ بِهَـٰذَا ٱلْبَلَدِ ﴿١﴾

Бог Узвишени куне се Светим градом, часном Меком

وَأَنتَ حِلٌّۢ بِهَـٰذَا ٱلْبَلَدِ ﴿٢﴾

Теби је, о Посланиче, допуштено све у овом граду, да погубиш онога ко заслужује погубљење и да заробиш онога ко то заслужује. ووالد وما ولد

وَوَالِدٍۢ وَمَا وَلَدَ ﴿٣﴾

И Бог се куне оцем човечанства и куне се његовим потомцима

لَقَدْ خَلَقْنَا ٱلْإِنسَـٰنَ فِى كَبَدٍ ﴿٤﴾

Ми смо створили човека да се напорно труди и пролази кроз потешкоће које га прате у животу на Земљи. أ يحسب أن لن يقدر عليه أحد

أَيَحْسَبُ أَن لَّن يَقْدِرَ عَلَيْهِ أَحَدٌۭ ﴿٥﴾

Зар мисли човек, када чини грехе, да му нико ништа не може и да га неће казнити, па макар то био и Господар његов који га је створио? يقول أهلكت مالا لبدا

يَقُولُ أَهْلَكْتُ مَالًۭا لُّبَدًا ﴿٦﴾

Он говори: Потрошио сам удељујући много иметка. أ يحسب أن لم يره أحد

أَيَحْسَبُ أَن لَّمْ يَرَهُۥٓ أَحَدٌ ﴿٧﴾

Зар овај који се хвалише трошењем иметка, мисли да га Бог не види и да пред Њим неће بلغ Куран · Тефсир полагати рачун како је стекао иметак и где га је потрошио? ألم نجعل له عينين

أَلَمْ نَجْعَل لَّهُۥ عَيْنَيْنِ ﴿٨﴾

Зар му нисмо подарили два ока којима гледа? ولسانا وشفتين

وَلِسَانًۭا وَشَفَتَيْنِ ﴿٩﴾

И зар му нисмо дали језик и две усне помоћу којих говори?

وَهَدَيْنَـٰهُ ٱلنَّجْدَيْنِ ﴿١٠﴾

И зар му нисмо појаснили који је то пут добра, а који пут зла?

فَلَا ٱقْتَحَمَ ٱلْعَقَبَةَ ﴿١١﴾

Од њега се тражи да савлада и пређе препреке које га одвајају од Раја

وَمَآ أَدْرَىٰكَ مَا ٱلْعَقَبَةُ ﴿١٢﴾

А шта ти мислиш, о Посланиче: које су то препреке које се морају прећи да би се ушло у Рај? فك رقبة

فَكُّ رَقَبَةٍ ﴿١٣﴾

То значи да се роб, био мушко или женско, ослободи. أو إطعم فى يوم ذى مسغبة

أَوْ إِطْعَـٰمٌۭ فِى يَوْمٍۢ ذِى مَسْغَبَةٍۢ ﴿١٤﴾

Или да се, када влада глад и када је мањак хране, нахрани بلغ Куран · Тефсир يتيما ذا مقربة

يَتِيمًۭا ذَا مَقْرَبَةٍ ﴿١٥﴾

сироче, тј. дете које је остало без оца, а које је део родбине. أو مسكينا ذا متربة

أَوْ مِسْكِينًۭا ذَا مَتْرَبَةٍۢ ﴿١٦﴾

или сиромаха који не поседује ништа

ثُمَّ كَانَ مِنَ ٱلَّذِينَ ءَامَنُوا۟ وَتَوَاصَوْا۟ بِٱلصَّبْرِ وَتَوَاصَوْا۟ بِٱلْمَرْحَمَةِ ﴿١٧﴾

А поред тога да је од оних који у Бога верују, који једни другима стрпљење препоручују, како у покорности тако и у остављању греха и у искушењима, и једни другима препоручују да буду милостиви према Божјим створењима

أُو۟لَـٰٓئِكَ أَصْحَـٰبُ ٱلْمَيْمَنَةِ ﴿١٨﴾

Они који буду имали ове особине, биће срећници

وَٱلَّذِينَ كَفَرُوا۟ بِـَٔايَـٰتِنَا هُمْ أَصْحَـٰبُ ٱلْمَشْـَٔمَةِ ﴿١٩﴾

Они који буду порицали истинитост Наших речи и доказа које објављујемо Посланику Мухаммеду, биће несрећни. عليهم نار م ؤصدة

عَلَيْهِمْ نَارٌۭ مُّؤْصَدَةٌۢ ﴿٢٠﴾

Изнад њих ће, на Судњем дану, ватра затворена бити, и у њој ће се кажњавати. Извор: Ел-Мухтесар фи тефсирил-Куранил-Керим