Тефсир Al-Fajr (89) — الفجر

وَٱلْفَجْرِ ﴿١﴾

Бог Узвишени куне се зором. وليال عشر

وَلَيَالٍ عَشْرٍۢ ﴿٢﴾

И куне се са првих десет ноћи месеца зул-хиџета

وَٱلشَّفْعِ وَٱلْوَتْرِ ﴿٣﴾

И кунем се парним и непарним од сваке ствари

وَٱلَّيْلِ إِذَا يَسْرِ ﴿٤﴾

И куне се ноћи када дође, траје и нестане. А разлог заклетве овим заклетвама јесте да се потврди чињеница полагања рачуна за дела. هل فى ذلك قسم لذى حجر

هَلْ فِى ذَٰلِكَ قَسَمٌۭ لِّذِى حِجْرٍ ﴿٥﴾

Зар ова заклетва која је споменута није заклетва која ће разумом обдареног уверити? ألم تر كيف فعل ربك بعاد

أَلَمْ تَرَ كَيْفَ فَعَلَ رَبُّكَ بِعَادٍ ﴿٦﴾

Зар не знаш, о Посланиче, шта је Господар твој са Адом, Еберовим народом, урадио, када су они негирали Његовог Посланика?

إِرَمَ ذَاتِ ٱلْعِمَادِ ﴿٧﴾

Ирем је племе Ада које се приписује своме деду Ирему, који су били високи и веома имућни

ٱلَّتِى لَمْ يُخْلَقْ مِثْلُهَا فِى ٱلْبِلَـٰدِ ﴿٨﴾

којима Бог није створио сличне нигде на земљи

وَثَمُودَ ٱلَّذِينَ جَابُوا۟ ٱلصَّخْرَ بِٱلْوَادِ ﴿٩﴾

Зар ниси чуо шта је твој Господар урадио и са Семудом, Салаховим народом, који су клесали камење у брдима и од њих себи правили куће у Хиџру. بلغ Куран · Тефсир

وَفِرْعَوْنَ ذِى ٱلْأَوْتَادِ ﴿١٠﴾

Зар ниси чуо шта је твој Господар урадио и са фараоном који је имао војску која је кажњавала људе?

ٱلَّذِينَ طَغَوْا۟ فِى ٱلْبِلَـٰدِ ﴿١١﴾

Сви они су прелазили меру у охолости и нереду, свако у свом месту

فَأَكْثَرُوا۟ فِيهَا ٱلْفَسَادَ ﴿١٢﴾

И на земљи су неред чинили, ширећи неверовање и грехе. فصب عليهم ربك سوط عذاب

فَصَبَّ عَلَيْهِمْ رَبُّكَ سَوْطَ عَذَابٍ ﴿١٣﴾

Па је Бог дао да их велика патња задеси и са земље их је уклонио

إِنَّ رَبَّكَ لَبِٱلْمِرْصَادِ ﴿١٤﴾

Заиста твој Господар, о Посланиче, прати људска дела, како би доброчинитеље Рајем наградио, а грешнике Ватром казнио

فَأَمَّا ٱلْإِنسَـٰنُ إِذَا مَا ٱبْتَلَىٰهُ رَبُّهُۥ فَأَكْرَمَهُۥ وَنَعَّمَهُۥ فَيَقُولُ رَبِّىٓ أَكْرَمَنِ ﴿١٥﴾

Када Бог подари човеку благодати у виду иметка, деце и положаја, природа његова га подстиче да мисли како је то почаст од Бога њему, па говори: Мој Господар ме је почастио јер сам то заслужио

وَأَمَّآ إِذَا مَا ٱبْتَلَىٰهُ فَقَدَرَ عَلَيْهِ رِزْقَهُۥ فَيَقُولُ رَبِّىٓ أَهَـٰنَنِ ﴿١٦﴾

Међутим, када га искуша и опскрбу му ускрати, он помисли да га је његов Господар понизио, па говори: Господар мој ме понизио

كَلَّا ۖ بَل لَّا تُكْرِمُونَ ٱلْيَتِيمَ ﴿١٧﴾

А није тако као што човек мисли, јер благодати нису доказ Божјег задовољства њиме, нити су искушења доказ да га Бог понижава. Него, истина је да ви не водите бригу о сирочету, дајући му део онога чиме вас је Бог опскрбио

وَلَا تَحَـٰٓضُّونَ عَلَىٰ طَعَامِ ٱلْمِسْكِينِ ﴿١٨﴾

Ви један другог не подстичете да се сиромах,م који нема довољно хране, нахрани

وَتَأْكُلُونَ ٱلتُّرَاثَ أَكْلًۭا لَّمًّۭا ﴿١٩﴾

И узимате права слабих, жена, сирочади и похлепно га користите, не гледајући да ли је то дозвољено. بلغ Куран · Тефсир ب م

وَتُحِبُّونَ ٱلْمَالَ حُبًّۭا جَمًّۭا ﴿٢٠﴾

Веома много волите иметак, па шкртаритеك كи не делите га, због похлепе, на Божјем путу

كَلَّآ إِذَا دُكَّتِ ٱلْأَرْضُ دَكًّۭا دَكًّۭا ﴿٢١﴾

Не треба тако да посупате, него се сетитеف данаف када ће се земља жестоко покренути и уздрмати

وَجَآءَ رَبُّكَ وَٱلْمَلَكُ صَفًّۭا صَفًّۭا ﴿٢٢﴾

И када дође твој Господар, о Посланиче, како би пресудио међу Својим створењима, и када дођу анђели поређани у редове

وَجِا۟ىٓءَ يَوْمَئِذٍۭ بِجَهَنَّمَ ۚ يَوْمَئِذٍۢ يَتَذَكَّرُ ٱلْإِنسَـٰنُ وَأَنَّىٰ لَهُ ٱلذِّكْرَىٰ ﴿٢٣﴾

Тога дана биће доведен Пакао са седамдесет хиљада узди, на сваком уздету биће самдесет хиљада анђела који ће га вући. Тога дана човек ће се сетити шта је пропустио у погледу обавеза према Богу, а присећање му тада неће бити од користи, јер то је дан обрачуна, а не дан чињења дела. يقول يليتنى قدمت لحياتى

يَقُولُ يَـٰلَيْتَنِى قَدَّمْتُ لِحَيَاتِى ﴿٢٤﴾

Жестоко се кајући, казаће: Камо среће да сам радио добра дела и да сам се припремао за овај стварни живот. فيومئذ لا يعذب عذابه أحد

فَيَوْمَئِذٍۢ لَّا يُعَذِّبُ عَذَابَهُۥٓ أَحَدٌۭ ﴿٢٥﴾

Тога дана, ничија казна неће бити као Божја, јер је Његова казна тежа и вечна. ولا يوثق وثاقه أحد

وَلَا يُوثِقُ وَثَاقَهُۥٓ أَحَدٌۭ ﴿٢٦﴾

И невернике нико у окове неће везати, као што ће то Он учинити

يَـٰٓأَيَّتُهَا ٱلنَّفْسُ ٱلْمُطْمَئِنَّةُ ﴿٢٧﴾

Човеку вернику, када буде умирао, а и на Будућем свету, биће речено; О ти душо која си била мирна у своме веровању и која си добра дела радила

ٱرْجِعِىٓ إِلَىٰ رَبِّكِ رَاضِيَةًۭ مَّرْضِيَّةًۭ ﴿٢٨﴾

Врати се своме Господару задовољна оним што те као награда код Њега чека, а и Он је тобом задовољан јер си веровала и чинила добра дела. بلغ Куран · Тефсир

فَٱدْخُلِى فِى عِبَـٰدِى ﴿٢٩﴾

Уђи и буди међу Мојим добрим верницима

وَٱدْخُلِى جَنَّتِى ﴿٣٠﴾

И с њима се настани у Рају који сам вам припремио. Извор: Ел-Мухтесар фи тефсирил-Куранил-Керим