Tefsir Al-Fajr (89) — الفجر

وَٱلْفَجْرِ ﴿١﴾

Allah Uzvišeni kune se zorom. وليال عشر

وَلَيَالٍ عَشْرٍۢ ﴿٢﴾

I kune se sa prvih deset noći mjeseca zul-hidžeta

وَٱلشَّفْعِ وَٱلْوَتْرِ ﴿٣﴾

I kunem se parnim i neparnim od svake stvari

وَٱلَّيْلِ إِذَا يَسْرِ ﴿٤﴾

I kune se noći kada dođe, traje i nestane. A razlog zakletve ovim zakletvama jeste da se potvrdi činjenica polaganja računa za djela. هل فى ذلك قسم لذى حجر

هَلْ فِى ذَٰلِكَ قَسَمٌۭ لِّذِى حِجْرٍ ﴿٥﴾

zar ova zakletva koja je spomenuta nije zakletva koja će razumom obdarenog uvjeriti? ألم تر كيف فعل ربك بعاد

أَلَمْ تَرَ كَيْفَ فَعَلَ رَبُّكَ بِعَادٍ ﴿٦﴾

Zar ne znaš, o Poslaniče, šta je Gospodar tvoj sa Adom, Hudovim narodom, uradio, kada su oni negirali Njegova Poslanika?

إِرَمَ ذَاتِ ٱلْعِمَادِ ﴿٧﴾

Irem je pleme Ada koje se pripisuje svome djedu Iremu, koji su bili visoki i veoma imućni

ٱلَّتِى لَمْ يُخْلَقْ مِثْلُهَا فِى ٱلْبِلَـٰدِ ﴿٨﴾

kojima slična Allah nije stvorio nigdje na zemlji

وَثَمُودَ ٱلَّذِينَ جَابُوا۟ ٱلصَّخْرَ بِٱلْوَادِ ﴿٩﴾

Zar nisi čuo šta je tvoj Gospodar uradio i sa Semudom, Salihovim narodom, koji su klesali kamenje u brdima i od njih sebi pravili kuće u Hidžru. بلغ Kur’an · Tefsir

وَفِرْعَوْنَ ذِى ٱلْأَوْتَادِ ﴿١٠﴾

Zar nisi čuo šta je tvoj Gospodar uradio i sa faraonom koji je imao vojsku koja je kažnjavala ljude?

ٱلَّذِينَ طَغَوْا۟ فِى ٱلْبِلَـٰدِ ﴿١١﴾

Svi oni su prelazili mjeru u oholosti i neredu, svako u svom mjestu

فَأَكْثَرُوا۟ فِيهَا ٱلْفَسَادَ ﴿١٢﴾

i na zemlji su nered činili, šireći nevjerovanje i grijehe. فصب عليهم ربك سوط عذاب

فَصَبَّ عَلَيْهِمْ رَبُّكَ سَوْطَ عَذَابٍ ﴿١٣﴾

Pa je Allah dao da ih velika patnja zadesi i sa zemlje ih je uklonio

إِنَّ رَبَّكَ لَبِٱلْمِرْصَادِ ﴿١٤﴾

Doista tvoj Gospodar, o Poslaniče, prati ljudska djela, kako bi dobročinitelje Džennetom nagradio, a griješnike Vatrom kaznio

فَأَمَّا ٱلْإِنسَـٰنُ إِذَا مَا ٱبْتَلَىٰهُ رَبُّهُۥ فَأَكْرَمَهُۥ وَنَعَّمَهُۥ فَيَقُولُ رَبِّىٓ أَكْرَمَنِ ﴿١٥﴾

Kada Allah dadne čovjeku blagodati u vidu imetka, djece i položaja, priroda njegova ga podstiče da misli kako je to počast od Allaha njemu, pa govori: Moj Gospodar me je počastio jer sam to zaslužio

وَأَمَّآ إِذَا مَا ٱبْتَلَىٰهُ فَقَدَرَ عَلَيْهِ رِزْقَهُۥ فَيَقُولُ رَبِّىٓ أَهَـٰنَنِ ﴿١٦﴾

Međutim, kada ga iskuša i opskrbu mu uskrati, on pomisli da ga je njegov Gospodar ponizio, pa govori: Gospodar moj me ponizio

كَلَّا ۖ بَل لَّا تُكْرِمُونَ ٱلْيَتِيمَ ﴿١٧﴾

A nije tako kao što čovjek misli, jer blagodati nisu dokaz Allahovog zadovoljstva robom, niti su iskušenja dokaz da Allah ponižava roba. Nego, istina je da vi ne vodite brigu o jetimu, dajući mu dio onoga čime vas je Allah opskrbio

وَلَا تَحَـٰٓضُّونَ عَلَىٰ طَعَامِ ٱلْمِسْكِينِ ﴿١٨﴾

Vi jedan drugog ne podstičete da se siromah,م koji nema dovoljno hrane, nahrani

وَتَأْكُلُونَ ٱلتُّرَاثَ أَكْلًۭا لَّمًّۭا ﴿١٩﴾

I uzimate prava slabih, žena, jetima i pohlepno ga koristite, ne gledajući da li je to dozvoljeno. بلغ Kur’an · Tefsir ب م

وَتُحِبُّونَ ٱلْمَالَ حُبًّۭا جَمًّۭا ﴿٢٠﴾

Veoma mnogo volite imetak, pa škrtariteكi neكdijelite ga, zbog pohlepe, na Allahovom putu

كَلَّآ إِذَا دُكَّتِ ٱلْأَرْضُ دَكًّۭا دَكًّۭا ﴿٢١﴾

Ne treba tako da posupate, nego se sjetiteف danaف kada će se zemlja žestoko pokrenuti i uzdrmati

وَجَآءَ رَبُّكَ وَٱلْمَلَكُ صَفًّۭا صَفًّۭا ﴿٢٢﴾

I kada dođe tvoj Gospodar, o Poslaniče, kako bi presudio među Svojim robovima, i kada dođu meleki poredani u saffove

وَجِا۟ىٓءَ يَوْمَئِذٍۭ بِجَهَنَّمَ ۚ يَوْمَئِذٍۢ يَتَذَكَّرُ ٱلْإِنسَـٰنُ وَأَنَّىٰ لَهُ ٱلذِّكْرَىٰ ﴿٢٣﴾

Toga dana biće doveden Džehennem sa sedamdeset hiljada uzda, na svakom uzdetu biće samdeset hiljada meleka koji će ga vući. Toga dana čovjek će se sjetiti šta je propustio u pogledu obaveza prema Allahu, a prisjećanje mu tada neće biti od koristi, jer to je dan obračuna, a ne dan činjenja djela. يقول يليتنى قدمت لحياتى

يَقُولُ يَـٰلَيْتَنِى قَدَّمْتُ لِحَيَاتِى ﴿٢٤﴾

Žestoko se kajući, kazat će: Kamo sreće da sam radio dobra djela i da sam se pripremao za ovaj stvarni život. فيومئذ لا يعذب عذابه أحد

فَيَوْمَئِذٍۢ لَّا يُعَذِّبُ عَذَابَهُۥٓ أَحَدٌۭ ﴿٢٥﴾

Toga dana, ničija kazna neće biti kao Allahova, jer je Njegova kazna veća i vječna je. ولا يوثق وثاقه أحد

وَلَا يُوثِقُ وَثَاقَهُۥٓ أَحَدٌۭ ﴿٢٦﴾

I nevjernike niko u okove neće vezati, kao što će to On učiniti

يَـٰٓأَيَّتُهَا ٱلنَّفْسُ ٱلْمُطْمَئِنَّةُ ﴿٢٧﴾

Čovjeku vjerniku, kada bude umirao, a i na onome svijetu, biće rečeno; O ti dušo koja si bila mirna u svome vjerovanju i koja si dobra djela činila

ٱرْجِعِىٓ إِلَىٰ رَبِّكِ رَاضِيَةًۭ مَّرْضِيَّةًۭ ﴿٢٨﴾

Vrati se svome Gospodaru zadovoljna onim što te kao nagrada od Njega čeka, a i On je tome zadovoljan jer si činila dobra djela. بلغ Kur’an · Tefsir

فَٱدْخُلِى فِى عِبَـٰدِى ﴿٢٩﴾

Uđi i budi među Mojim dobrim robovima

وَٱدْخُلِى جَنَّتِى ﴿٣٠﴾

I s njima se nastani u Džennetu koji sam vam pripremio. Izvor: El-Muhtesar fi tefsiril-Kur’anil-Kerim