Тефсир Ash-Shams (91) — الشمس

وَٱلشَّمْسِ وَضُحَىٰهَا ﴿١﴾

Бог се куне Сунцем и куне се временом када се оно подиже и почиње да сија

وَٱلْقَمَرِ إِذَا تَلَىٰهَا ﴿٢﴾

И куне се Месецом када прати Сунце, након што зађе

وَٱلنَّهَارِ إِذَا جَلَّىٰهَا ﴿٣﴾

И куне се даном када се његова светлост појави на Земљи

وَٱلَّيْلِ إِذَا يَغْشَىٰهَا ﴿٤﴾

И куне се ноћи када прекрије Земљу својом тамом, тако да се појави мрак

وَٱلسَّمَآءِ وَمَا بَنَىٰهَا ﴿٥﴾

И куне се небом и оним ко га је саздао на савршен начин

وَٱلْأَرْضِ وَمَا طَحَىٰهَا ﴿٦﴾

И куне се Земљом и оним ко ју је распростро, како би људи на њој могли боравити. ونفس وما سو ها

وَنَفْسٍۢ وَمَا سَوَّىٰهَا ﴿٧﴾

И куне се душом и тиме што ју је Бог створио исправном. بلغ Куран · Тефсир فأ لهمها فجورها وتقوها

فَأَلْهَمَهَا فُجُورَهَا وَتَقْوَىٰهَا ﴿٨﴾

Па је надахнуо, да без изучавања, зна шта је зло, како би га се клонила, а шта добро, како би га чинила. قد أفلح من زك ىها

قَدْ أَفْلَحَ مَن زَكَّىٰهَا ﴿٩﴾

Постигао је жељени успех онај ко душу очисти и украси лепим особинама, и очисти је од свега што не ваља. وقد خاب من دس ىها

وَقَدْ خَابَ مَن دَسَّىٰهَا ﴿١٠﴾

Пропаст чека онога ко душу испрља гресима

كَذَّبَتْ ثَمُودُ بِطَغْوَىٰهَآ ﴿١١﴾

Народ Семудов порицао је свога веровесника Салаха, прелазећи границу у чињењу греха

إِذِ ٱنۢبَعَثَ أَشْقَىٰهَا ﴿١٢﴾

Када је најнесрећнији међу њима устао, након што га је народ његов изабрао

فَقَالَ لَهُمْ رَسُولُ ٱللَّهِ نَاقَةَ ٱللَّهِ وَسُقْيَـٰهَا ﴿١٣﴾

Па им је Божји посланик, Салах, мир над њим, казао: Оставите Божју камилу нека пије када је њен дан пијења и не чините јој зло. فكذ بوه فعقروها فدمدم عليهم رب هم بذنبهم فسو ها

فَكَذَّبُوهُ فَعَقَرُوهَا فَدَمْدَمَ عَلَيْهِمْ رَبُّهُم بِذَنۢبِهِمْ فَسَوَّىٰهَا ﴿١٤﴾

Они су преварили свога посланика у погледу камиле, па ју је међу њима најнесрећнији убио, и били су задовољни његовим поступком, па су тако постали саучесници у греху. بلغ Куран · Тефсир После је Бог на њих спустио казну и страшним их гласом, због њихових греха, уништио. ولا يخاف عقبها

وَلَا يَخَافُ عُقْبَـٰهَا ﴿١٥﴾

Бог их је казнио, при томе не страхујући од последица те казне. Извор: Ел-Мухтесар фи тефсирил-Куранил-Керим