Тефсир Al-Lail (92) — الليل

وَٱلَّيْلِ إِذَا يَغْشَىٰ ﴿١﴾

Бог се куне ноћи када својом тамом прекрије све између небеса и Земље

وَٱلنَّهَارِ إِذَا تَجَلَّىٰ ﴿٢﴾

И куне се даном када се појави и открије

وَمَا خَلَقَ ٱلذَّكَرَ وَٱلْأُنثَىٰٓ ﴿٣﴾

И куне се оним што је створио: мушки и женски пол. إن سعيكم لشت

إِنَّ سَعْيَكُمْ لَشَتَّىٰ ﴿٤﴾

Ваши поступци, о људи, заиста су различити, па међу њима има добрих дела која су узрок уласка у Рај, и лоших дела која су узрок уласка у Ватру

فَأَمَّا مَنْ أَعْطَىٰ وَٱتَّقَىٰ ﴿٥﴾

А ономе који удељује оно што мора удељивати, као што је обавезна милостиња, издржавање породице и откупи, и богобојазан је, чувајући се онога што му Бог забрањује

وَصَدَّقَ بِٱلْحُسْنَىٰ ﴿٦﴾

И верује у оно што му је Бог обећао. فسنيسره لليسر

فَسَنُيَسِّرُهُۥ لِلْيُسْرَىٰ ﴿٧﴾

Олакшаћемо му добра дела и удељивање на Божјем путу. بلغ Куран · Тефсир

وَأَمَّا مَنۢ بَخِلَ وَٱسْتَغْنَىٰ ﴿٨﴾

А ономе ко шкртари у своме иметку и не даје тамо где је обавезан давати и сматра се независним о Богу, па од Њега не тражи нимало Његове доброте

وَكَذَّبَ بِٱلْحُسْنَىٰ ﴿٩﴾

И пориче Божје обећање да ће дати награду за удељивање на Божјем путу. فسنيسره للعسر

فَسَنُيَسِّرُهُۥ لِلْعُسْرَىٰ ﴿١٠﴾

Њему ћемо олакшати чињење греха, а отежати добра дела

وَمَا يُغْنِى عَنْهُ مَالُهُۥٓ إِذَا تَرَدَّىٰٓ ﴿١١﴾

Иметак којег је шкртарио неће му користити, када се стровали у Ватру. إن علينا للهد

إِنَّ عَلَيْنَا لَلْهُدَىٰ ﴿١٢﴾

Ми смо дужни да појаснимо шта је то пут истине, а шта пут заблуде

وَإِنَّ لَنَا لَلْـَٔاخِرَةَ وَٱلْأُولَىٰ ﴿١٣﴾

Нама припада Будући а и овај свет, и Ми чинимо на њима шта хоћемо, а нико то поред нас не може да чини. فأنذرتكم نارا تلظ

فَأَنذَرْتُكُمْ نَارًۭا تَلَظَّىٰ ﴿١٤﴾

Опомињем вас, о људи, на Ватру распламсалу, ако устрајете у грешењу према Богу. بلغ Куран · Тефсир

لَا يَصْلَىٰهَآ إِلَّا ٱلْأَشْقَى ﴿١٥﴾

Врелину ове ватре неће осетити осим велики несрећник

ٱلَّذِى كَذَّبَ وَتَوَلَّىٰ ﴿١٦﴾

Онај ко буде негирао истину коју је донео Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, и окретао се од покорности Божјим наредбама

وَسَيُجَنَّبُهَا ٱلْأَتْقَى ﴿١٧﴾

Од Ватре ће бити удаљен најбогобојазнији међу људима, Ебу Бекр, нека је Бог задовољан са њим

ٱلَّذِى يُؤْتِى مَالَهُۥ يَتَزَكَّىٰ ﴿١٨﴾

Онај ко даје свој иметак у разне добротворне сврхе, како би се од греха очистио

وَمَا لِأَحَدٍ عِندَهُۥ مِن نِّعْمَةٍۢ تُجْزَىٰٓ ﴿١٩﴾

Он не удељује свој иметак очекујући да му се узврати

إِلَّا ٱبْتِغَآءَ وَجْهِ رَبِّهِ ٱلْأَعْلَىٰ ﴿٢٠﴾

Својим давањем иметка он жели стећи Лице Господара који је изнад својих створења. ولسوف يرض

وَلَسَوْفَ يَرْضَىٰ ﴿٢١﴾

И он ће бити задовољан племенитом наградом коју ће му Бог дати. Извор: Ел-Мухтесар фи тефсирил-Куранил-Керим