Тефсир Al-Masad (111) — المسد

تَبَّتْ يَدَآ أَبِى لَهَبٍۢ وَتَبَّ ﴿١﴾

Нека пропадну руке Ебу Лехеба, стрица Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, и пропао је због својих поступака, јер је узнемиравао Посланика, нека је мир над њим и милост Божја

مَآ أَغْنَىٰ عَنْهُ مَالُهُۥ وَمَا كَسَبَ ﴿٢﴾

Шта ће му користити његов иметак и деца? Неће га сачувати казне, нити ће му донети милост. سيصل نارا ذات لهب

سَيَصْلَىٰ نَارًۭا ذَاتَ لَهَبٍۢ ﴿٣﴾

На Судњем дану ући ће у ватру распламсалу и осетиће њену врелину

وَٱمْرَأَتُهُۥ حَمَّالَةَ ٱلْحَطَبِ ﴿٤﴾

У Ватру ће ући и његова жена Умму Џемил која је узнемиравала Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, бацајући трње по путу којим је ишао. فى جيدها حبل من م سد

فِى جِيدِهَا حَبْلٌۭ مِّن مَّسَدٍۭ ﴿٥﴾

На врату њеном биће уже којим ће бити вођена у Ватру. Извор: Ел-Мухтесар фи тефсирил-Куранил-Керим