Тефсир Al-Munaafiqoon (63) — المنافقون

إِذَا جَآءَكَ ٱلْمُنَـٰفِقُونَ قَالُوا۟ نَشْهَدُ إِنَّكَ لَرَسُولُ ٱللَّهِ ۗ وَٱللَّهُ يَعْلَمُ إِنَّكَ لَرَسُولُهُۥ وَٱللَّهُ يَشْهَدُ إِنَّ ٱلْمُنَـٰفِقِينَ لَكَـٰذِبُونَ ﴿١﴾

О Посланиче, када твом скупу присуствују лицемери, који испољавају Ислам, а у себи скривају неверство, они говоре: "Ми тврдимо да си ти прави посланик од Бога." А Бог зна да си ти сигурно посланик, и Бог сведочи да су они лажови и да у њиховим срцима није оно што тврде

ٱتَّخَذُوٓا۟ أَيْمَـٰنَهُمْ جُنَّةًۭ فَصَدُّوا۟ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِ ۚ إِنَّهُمْ سَآءَ مَا كَانُوا۟ يَعْمَلُونَ ﴿٢﴾

Својим заклетвама да су верници чувају се од смрти и заробљавања, а људе одвраћају од веровања, уносећи им разне сумње. Ружно ли је лицемерство и лажно заклињање којим се користе. ذلك بأن هم ءامنوا ثم كفروافطبع عل قلوبهم فهم لا يفقهون

ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمْ ءَامَنُوا۟ ثُمَّ كَفَرُوا۟ فَطُبِعَ عَلَىٰ قُلُوبِهِمْ فَهُمْ لَا يَفْقَهُونَ ﴿٣﴾

Разлог томе јесте што су били лицемерни, и искрено веровање није ушло у њихова срца, а затим су у тајности постали неверници, па је Бог због тог неверовања њиховог срца запечатио и у њих веровање неће ући. Због те запечаћености они не схватају и не разумеју оно што им доноси напредак и упуту

۞ وَإِذَا رَأَيْتَهُمْ تُعْجِبُكَ أَجْسَامُهُمْ ۖ وَإِن يَقُولُوا۟ تَسْمَعْ لِقَوْلِهِمْ ۖ كَأَنَّهُمْ خُشُبٌۭ مُّسَنَّدَةٌۭ ۖ يَحْسَبُونَ كُلَّ صَيْحَةٍ عَلَيْهِمْ ۚ هُمُ ٱلْعَدُوُّ فَٱحْذَرْهُمْ ۚ قَـٰتَلَهُمُ ٱللَّهُ ۖ أَنَّىٰ يُؤْفَكُونَ ﴿٤﴾

Кад их погледаш, њихов те изглед задивљује, јер се налазе у угодном животу и уживањима; а кад проговоре, ти слушаш речи њихове које су јасне – међутим, они су током скупа са тобом као шупљи наслоњени балвани, јер ништа не схватају и ништа их не занима, и мисле да је сваки повик против њих због њиховог кукавичлука. Они су بلغ Куран · Тефсир прави непријатељи, па их се причувај, о Посланиче, да твоју тајну не прошире и да ти сплеткама не науде! Бог их проклео, куда се одмећу од веровања, иако је оно јасно и утемељено на доказима

وَإِذَا قِيلَ لَهُمْ تَعَالَوْا۟ يَسْتَغْفِرْ لَكُمْ رَسُولُ ٱللَّهِ لَوَّوْا۟ رُءُوسَهُمْ وَرَأَيْتَهُمْ يَصُدُّونَ وَهُم مُّسْتَكْبِرُونَ ﴿٥﴾

م س تك برون Када се овим лицемерима каже: "Дођите Божјем Посланику и извините се за оно што сте чинили, па ће он за вас од Бога тражити опрост", они климају својим главама, ругајући се и исмејавајући. И видиш их како се окрећу од онога што им је наређено и како охоло одбијају истину и преданост њој

سَوَآءٌ عَلَيْهِمْ أَسْتَغْفَرْتَ لَهُمْ أَمْ لَمْ تَسْتَغْفِرْ لَهُمْ لَن يَغْفِرَ ٱللَّهُ لَهُمْ ۚ إِنَّ ٱللَّهَ لَا يَهْدِى ٱلْقَوْمَ ٱلْفَـٰسِقِينَ ﴿٦﴾

О Божји Посланиче, њима Бог неће да опрости, свеједно тражио ти опрост за њих или не. Бог неће упутити људе који су напустили покорност њему и који устрајавају у својим гресима

هُمُ ٱلَّذِينَ يَقُولُونَ لَا تُنفِقُوا۟ عَلَىٰ مَنْ عِندَ رَسُولِ ٱللَّهِ حَتَّىٰ يَنفَضُّوا۟ ۗ وَلِلَّهِ خَزَآئِنُ ٱلسَّمَـٰوَٰتِ وَٱلْأَرْضِ وَلَـٰكِنَّ ٱلْمُنَـٰفِقِينَ لَا يَفْقَهُونَ ﴿٧﴾

Они говоре: "Немојте давати иметак онима који су са Послаником, било да се ради о сиромасима или бедуинима около Медине, како би се од њега удаљили и напустили га." Богу припадају ризнице небеса и Земље и Он даје опскрбу коме хоће од Својих слугу, али лицемери не знају да су ризнице опскрбе у Његовим рукама. بلغ Куран · Тефсир

يَقُولُونَ لَئِن رَّجَعْنَآ إِلَى ٱلْمَدِينَةِ لَيُخْرِجَنَّ ٱلْأَعَزُّ مِنْهَا ٱلْأَذَلَّ ۚ وَلِلَّهِ ٱلْعِزَّةُ وَلِرَسُولِهِۦ وَلِلْمُؤْمِنِينَ وَلَـٰكِنَّ ٱلْمُنَـٰفِقِينَ لَا يَعْلَمُونَ ﴿٨﴾

Поглавар лицемера Абдуллах б. Убејј је говорио: "Ако се вратимо у Медину, јачи ће, а то сам ја и мој народ, истерати оне слабе, а то су Мухаммед и његови следбеници." Снага је само код Бога, Његовог Посланика и верника, а није код лицемера, али то они не знају

يَـٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُوا۟ لَا تُلْهِكُمْ أَمْوَٰلُكُمْ وَلَآ أَوْلَـٰدُكُمْ عَن ذِكْرِ ٱللَّهِ ۚ وَمَن يَفْعَلْ ذَٰلِكَ فَأُو۟لَـٰٓئِكَ هُمُ ٱلْخَـٰسِرُونَ ﴿٩﴾

О ви који верујете у Бога и радите по Његовом закону, немојте допустити да вас имеци ваши и деца ваша одврате од молитве и других исламских дужности. Онај кога иметак и деца одврате од обавезне молитве и других обавеза, очити је губитник на Судњем дану, и у погледу себе и у погледу своје породице

وَأَنفِقُوا۟ مِن مَّا رَزَقْنَـٰكُم مِّن قَبْلِ أَن يَأْتِىَ أَحَدَكُمُ ٱلْمَوْتُ فَيَقُولَ رَبِّ لَوْلَآ أَخَّرْتَنِىٓ إِلَىٰٓ أَجَلٍۢ قَرِيبٍۢ فَأَصَّدَّقَ وَأَكُن مِّنَ ٱلصَّـٰلِحِينَ ﴿١٠﴾

Удељујте део иметка којим вас је Бог опскрбио, пре него што вам смрт дође, па кажете своме Господару: "Господару, када би нас вратио само мало, па да уделимо свој иметак на Божјем путу и да будемо међу добрим слугама који чине лепа дела."

وَلَن يُؤَخِّرَ ٱللَّهُ نَفْسًا إِذَا جَآءَ أَجَلُهَا ۚ وَٱللَّهُ خَبِيرٌۢ بِمَا تَعْمَلُونَ ﴿١١﴾

Када човеку дође рок смрти, Бог му живот неће продужити. Он зна шта радите, ништа Му није скривено и Он ће вас адекватно третирати за ваша дела: ако буду добра, биће и вама добро, а ако буду лоша, чека вас лош крај. Извор: Ел-Мухтесар фи тефсирил-Куранил-Керим